Užasni, prestrašni i jezivi događaji sve su češća inspiracija, za snimanje „true crime“ serija i filmova. Sada ih ima na desetine, pogotovo na Netfliksu. A kad se ne snimaju serije o ovim zločincima, pišu se knjige i snimaju se podkasti.
Samo u protekle dve nedelje na Netfliks su stigle dve „true crime“ serije koje šokiraju. To su „Sins of Our Mother“ i „Dahmer – Monster: The Jeffrey Dahmer Story“. Ova druga je u najbržem roku došla na vrh trendinga na Netfliksu. Ona predstavlja portret serijskog ubice Džefrija Damera i u detalje opisuje i prikazuje zločine koje je počinio.
Ako se ima u vidu da je ova tematika teška i morbidna i scene zgražavaju javnost, zbog čega je „true crime“ žanr postao toliko popularan? Istraživanja su pokazala da je ovaj žanr stekao naklonost pogotovo kod žena i to svih dobi. Sada su stručnjaci objasnili zašto je to tako.
Dok gledamo serije i filmove, čitamo ili slušamo o groznim zločinima koje je neko počinio. Ulazimo u mračan svet kojem inače nemamo pristup, piše Vogue.
U nama se krije znatiželja zbog detalja koje sadrže takvi morbidni događaji. U tim situacijama razmišljamo o tome “šta će se dogoditi sledeće”. Takođe, možemo i da zamišljamo kako bismo i sami reagovali da se nešto tako nama dogodi. Morbidne i opasne priče se brzo šire među ljudima. Psiholozi tvrde da su se priče o ubistvima, silovanju i krađi prepričavale još od pojave prvih ljudi.
Razlog tome je instinkt. Zanima nas zašto je neko napravio nešto loše, šta mu je bilo u svesti kada je činio zločine. Upravo iz tog razloga osećamo zadovoljstvo kada neki ubica ili silovatelj dobije kaznu koju i zaslužuje. Naš mozak je napravljen tako da imamo potrebu za rešavanjem zagonetki. Zbog toga se lako navučemo na „true crime“ sadržaj. Počnemo sa teorijama o tome ko je počinio zločin i gde je sakrio oružje te sve više želimo da učestvujemo u razrešavanju misterije. Svako od nas ima svog malog ličnog Šerloka Holmsa u svojoj glavi.
Dok je nekima „true crime“ žanr izvor zabave i stimulacije mozga, drugima predstavlja izvor informacija koje im mogu spasiti život. Istraživanje iz 2010. godine pod nazivom „Captured by True Crime: Why Are Women Drawn to Tales of Rape, Murder, and Serial Killers“? pokazalo je da žene znatno više privlači ovaj sadržaj nego muškarce. Konzumirajući takav sadržaj, žene grade osećaj kontrole i na to gledaju više kao na dobar izvor informacija. Pomaže im da razumeju um osobe koja je spremna da počini zločin, sve kako bi takve karakteristike prepoznale kod ljudi oko sebe.
Jedna studija, koju je vodila Amanda Vikari, stručnjakinja za kriminalističku psihologiju te profesorka na Univerzitetu u Ilinoisu, pokazala je da se broj žena zainteresovanih za „true crime“ povećao u 2019. godini za čak 16 odsto.
Istraživanje koje je sproveo kanal ABC otkrilo je da je porast popularnosti podkasta o kriminalu bio posledica rastućeg apetita među ženama. Podkast „Wine and Crime“ izvestio je da njihove emisije dosežu po pola miliona preslušavanja svakog meseca. Neverovatnih 85 odsto publike čine žene.
Dakle, istinite priče o zločincima, bilo u obliku knjiga, podkasta, filmova ili serija, često ističu pojedinosti o misaonim procesima kriminalaca. Amanda Vikari otkrila je da su žene, iako se boje da će postati žrtve zločina, zainteresovane za „true crime“ žanr jer im pomaže u razumevanju kako je i zašto zločin počinjen.
Dobijaju odgovore na pitanja šta je navelo napadača, kako je žrtva upala u zamku, koje je tehnike žrtva koristila za beg. Vikari sugeriše da, žene podsvesno upijaju informacije o suočavanju sa užasnim situacijama. Uče trikove za prepoznavanje znakova koji bi mogli dovesti do nasilja.
Psihoterapeutkinja Rea Gandi u razgovoru za Vogue više se usredsredila na osećaj zadovoljstva koji obuzme žene kada zločinca na kraju sustigne pravda.
– U stvarnosti su žene često žrtve ili su preživele zločin, a nisu počinitelji. Možda smo privučeni ovim žanrom u potrazi za osećajem pravde. Kao ženama koje žive u duboko patrijarhalnom društvu, osećaj nesigurnosti i straha gotovo je stalno stanje uma. Možda je naša duboka želja da se osećamo sigurno i zaštićeno pravnim sistemom sublimirana kada gledamo priče u kojima pravda preovladava – kaže Gandi.
– Taj osećaj pravde koji osećamo na kraju „true crime“ filma ili serije održava našu želju da budemo deo društvenih i pravnih sistema koji neumorno rade na sigurnosti i zaštiti žena – dodala je.
Prema Vikari, žene koje su konzumirale „true crime“ sadržaj tvrde da ih je on doveo do svesne promene ponašanja kako bi si osigurale sigurnost. Na primer, dvostruka provera brava na vratima i nošenje suzavca sada je uobičajenije nego ikad ranije.
Proučavajući reakcije muškaraca i žena na kriminalističke podkaste i TV serije, Vikari je otkrila da su, dok oba pola u određenim trenucima reaguju strahom. Slušateljke i gledateljke su pokazale veću količinu anksioznosti od muškaraca. Međutim, njihova volja da nastave ostaje nepromenjena. Potreba da znaju što se sledeće dogodilo. Podsvesno čitanje između redova nadjačava nelagodu i negativne osećanja uzrokovane slušanjem uznemirujućeg sadržaja.
Zaključak je da su žene spremne da prođu kroz nelagodu i strah kako bi dobile pravo objašnjenje za zločin.
