Još u starom Egiptu muškarci i žene koristili su kozmetičke proizvode kako bi svoj status u društvu istakli i dodatno naglasili pripadnost određenom staležu. Stari Egipćani bili su izvrsni kozmetičari: umeli su da naprave posebne pudere za izbeljivanje tena od olova i gline, vešto su pravili rumenila i karmine, a ajlajneri od izgorelog badema i paste od pepela koje su koristili svakodnevno i dan danas su njihov zaštitni znak. Ipak, kozmetički proizvodi nisu imali samo za cilj da ulepšaju stare Egipćane, već su se koristili i u raznim religijskim ritualima i za negu tela, pa je njihovo telo uvek imalo prepoznatljiv miris esencijalnih ulja lavande, ruže ili ruzmarina.
I stanovnici Kine su koristili kozmetiku za iskazivanje klasnih razlika, a prvi lak za nokte potiče upravo sa Dalekog Istoka. Potpuno drugačiji od ovog na koji smo svi navikli, prvi lak za nokte bio je napravljen od žvakaće gume, pčelinjeg voska, želatina i jaja. Sam vrh najduže vladajuće dinastije u istoriji, dinastije Žou, nosio je lakove srebrne i zlatne boje (naravno, kako bi se istakli), dok su njeni drugi pripadnici nosili lakove crne ili crvene boje, a dugo godina je pripadnicima nižeg staleža bilo je zabranjeno da na svojim noktima nose svetle nijanse. Nisu samo Egipćani izbeljivali ten, već su i Kinezi smatrali da je svetao ten znak pripadnosti višem staležu – zato su puderi od pirinčane paste bili izuzetno popularni među dobrostojećim stanovnicima ove zemlje.
Na drugom kraju sveta, Asteci, starosedeoci američkog kontinenta, svoje usne bojili su pigmentisanim prahom od sušenih buba i samlevenih lutaka leptira. Zvuči neverovatno, ali „radilo je posao“.