Ništa ne može pokvariti prazničnu atmosferu kao rasprave, a svaka zajednička večera sa članovima porodice naročito u prazničnom periodu kao „za baksuz“ ima tendenciju da preraste u veče naravoučenija i saveta koje nismo tražili ili ideoloških i političkih razmirica.
Uzroka za svađu tokom prazničnih perioda ima beskonačno: od najbanalnijih poput „Ove čaše ne treba da stoje tu“, „Salvete nisu sa onim dezenom sa kojim je trebalo da budu“ ili „Gde je ona činija što sam htela u njoj rusku salatu da poslužim?“, preko tema koje se tiču privatnog života članova porodice, pa sve do religioznih i političkih uverenja. Kako preživeti period praznika bez napetosti, neprijatnih razgovora i teških reči koje uvek pokvare praznični duh?
Kako da do rasprava ne dođe
Za svaku svađu potrebno je dvoje, dok je završavanje svađe dovoljna samo jedna strana. Postoji nekoliko načina za rešavanje konfliktne situacije: da naučite da prepoznajete trenutak kada situacija može eskalirati i budete ona strana koja bira da je izbegne, da budete diplomatski nastrojeni onda kada se konflikt već uže u fazu otvorenog sukoba ili pak da budete malo kreativniji i da u toku pripreme za praznična okupljanja definišete „stop – reč“: kada vidite da konflikt počinje da eskalira, uzviknite je, ili još bolje, napravite parolu sa ispisanom rečju, koju ćete iskoristiti kako biste zaustavili sukob. Ako ništa drugo, unećete malo humora u praznično veče i ublažiti tenziju.
Kako da se zajedničko vreme ne pretvori u veče neprijatnih pitanja i davanja saveta
Nažalost, zadiranje u intimu svojstveno je većini ljudi, a pitanja poput „Kada ćeš se uradi i roditi decu“ ili ona iz lepeze „kako treba vaspitavati sopstvenu decu“ ne samo da nisu prikladna, već mogu duboko povrediti osećanja drugih članova porodice i pokvariti prazničnu atmosferu. Kako odgovoriti na takva pitanja, a ne izazvati još veći konflikt uvek je izazov, međutim, postoje tri načina koja će biti adekvatna, a kojima ćete zaštititi i svoja, ali i osećanja ukućana.
Razmisliti sa čime je povezano pitanje: umesto odgovora na postavljeno pitanje, možete upitati šta je uzrok i sa čime je dobijeno pitanje povezano, pa odgovoriti ne na samo pitanje, već na ono što se iza njega krije. Na taj način možete izbeći neprijatan razgovor i osuđivanje vašeg stila roditeljstva (ukoliko je o tome reč) ili vaših odluka vezanih za privatan život, a sa druge strane, i sagovorniku ćete pokazati poštovanje i kulturno odgovoriti.
„Ja – izjave“: ova šema omogućiće vam da ne upadnete u ulogu žrtve i napadate kako biste zaštitili sebe, već da jasno stavite do znanja kako se osećate i gde su vaše granice. Možete odgovoriti tako što ćete reći:
- Jako me povređuje kada …
- Osećam se loše zato što …
- Želela bih da odluke vezane za … donosim sam/a
- Kada me pitaš … osećam da sam pod velikim pritiskom
Na prvi pogled, možda će vam ovakvi odgovori izgledati izveštačeno, ali u ovakav nastavak konverzacije nakon neugodnog pitanja daje vam mogućnost da zadržite smirenost i razgovarate na civilizovanom nivou i u granicama koje vam odgovaraju.
Jasno i direktno: u razgovorima koji se tiču privatnih segmenata života, najvažnije je da jasno iskomunicirate vaše lične granice i definišete koje teme su za vas u redu, a koje nikada ne treba da budu predmet razgovora, pitanja ili sugestija i kritika. Ponekad je jasno i eksplicitno „Ne želim nastavljati razogovor na ovu temu/u ovom tonu. Predlažem da promenimo temu“ najbolji mogući odgovor koji možete dati. Svako ima pravo da na teme koje mu ne prijaju, ili ga ugrožavaju, ne razgovara, pa čak iako su sagovornici članovi porodice.
Šala na račun pitanja: možete se našaliti na svoj ili na račun pitanja koje ste dobili, čisto da biste dali kakav takav odgovor, skrenuli sa teme i izbegli direktan odgovor.
