Adel Igo, mlađa ćerka Viktora Igoa odrastala je u Parizu, u izobilju roditeljske ljubavi i harmoničnih odnosa sa braćom i sestrama, a od malena je pokazivala darovitost za muziku i pohađala časove klavira. Lepota, talenat za muziku, status i bogatstvo – reklo bi se da je mlada Adel Igo u životu imala sve preduslove da bude srećna. Ipak, njena bezbrižnost prestala je kada je upoznala mladog oficira Alberta Pinsona, za kojim je „izgubila glavu“. Adel je mladom oficiru pisala pisma, pratila ga gde god bi ga služba poslala, plaćala njegove kreditne dugove i roditelje lagala da su u braku. Iako sam Albert nije bio zainteresovan za Adel i pokušavao da živi svoj život, ona nije odustajala od sopstvene zamisli, pa se svuda predstavljala kao njegova supruga.
Stanje iluzije i pomračenja svesti u kojima je živela skoro 20 godina, potpuno zanemarivši sebe, svoju porodicu i život, po Adel su imali dramatične posledice, a kada se vratila u rodni Pariz, otac ju je smestio u psihijatrijsku kliniku, u kojoj je provela ostatak života.
Svoj trag ova tragična istorija mlade devojke nije ostavila samo u umetnosti (budući da je po njenom životu snimljen film), već i u psihijatriji, a fenomen ljubavne zavisnosti dobio je naziv „Adelin sindrom“.