Dođe tako trenutak kada u emotivnom odnosu jedna, ili čak obe strane postave sebi pitanje „A šta ako prestane da me voli?“ Šta raditi kada takve misli preplave svest i na koje načine sebe umiriti? Na sreću, postoji nekoliko načina koji nam mogu pomoći da osvestimo i savladamo strah.
Da biste objektivno sagledali odnos sa partnerom, potrebno je da isključite emotivni element odnosa i trezveno analizirate šta je temelj zajednice. Ukoliko ste vi neko ko taj odnos „vuče“ i na sebi nosi svu inicijativu, odgovornost i odluke, pritom se trudeći da ugodite partneru i ispunite sve prohteve i želje, to znači samo jedno – da ste svesno izabrali da budete u ulozi žrtve. U takvoj postavci stvari, srećan kraj malo je verovatan, a ono na šta treba posebno obratiti pažnju jeste razvoj sopstvene ličnosti i postavljanje jasnih granica, kako biste bili dobri prvenstveno sebi, pa i drugima.
U emotivnim odnosima često može doći i do spajanja svih sfera života, što za posledicu ima nezdrav odnos gde partneri nemaju sopstvena interesovanja, hobije i vreme za sebe. U slučaju okončanja takvog odnosa, partner ima doživljaj da je izgubio sebe. Zato je zadržavanje ličnih interesovanja, društva i hobija od velike važnosti za zdrav partnerski odnos koji u perspektivi neće biti obeležen strahom od napuštanja.
Racionalizacija misli takođe je važna. Misli poput „A šta ako me ostavi?“ dovode do kreiranja najgorih scenarija i do povišene dramatizacije te situacije. Ovakvo razmišljanje biva ispraćeno i mislima poput „Umreću bez nje/njega“ ili „Moj život više neće imati smisla“. Nećete umreti i imaće smisla, ali to nije jedino što treba da znate. Treba da osvestite i šta je to što vas možda plaši i više od samog ostavljanja – nekada je to osuda okruženja i porodice, u nekim situacijama i finansijska zavisnost od partnera, a po sredi može biti i nešto sasvim treće. Šta god da je razlog, pokušajte da ga osvestite i porazgovarate sa nekim čije mišljenje cenite, ili sa terapeutom.
Sastavite akcioni plan – iako ovo zvuči kao da se već unapred pripremate za nešto, sastavljanje akcionog plana zapravo znači stavljanje na papir svih mogućnosti koje će vam se otvoriti u slučaju da se emotivni odnos završi. I to ne u kontekstu novih emotivnih partnera. Na primer, moći ćete nesmetano da putujete, nećete morati da uzimate u razmatranje predloge partnera ili njegove finansijske (ne)mogućnosti, imaćete više vremena da se posvetite sebi, idete u teretanu ili na pilates ili uživate u hobijima koje ste možda zvog nedostatka slobodnog vremena zanemarili, pa čak i da upišete master studije ili neki kurs, koji su bili u drugom planu. Sastavljanje takvog plana, pomoći će vam da se u slučaju da do prekida dođe, ne fokusirate na trenutni gubitak, već sagledate sve pozitivne aspekte odjednom dobijene slobode.
I za kraj, sklonite fokus sa kontrolisanja partnera i trudu da ga svim silama zadržite, već neka vam fokus bude na sebi. Osvešćivanje činjenice da ne možete promeniti drugu osobu, ali možete promeniti sebe i postati bolja osoba i zanimljiviji sagovornik važno je u svakom odnosu. Onog momenta kada počnete da ulažete u sebe i svoj život, bavite se onime što volite i što vam pruža zadovoljstvo, vaš život postaće toliko zanimljiv, da će sve ostalo vrlo brzo pasti u drugi plan.
