Mozak u tinejdžerskom periodu prolazi kroz velike i važne razvojne procese, a to za njih može da predstavlja stresan i neujednačen proces. Česzto u porodici zbog toga mogu nastupiti problemi, uprkos sve većoj dosptupnosti psihološke pomoći.

„U pitanju je savršeno prirodan proces”, rekla je Lisa Damur, klinički psiholog iz Ohaja, koja je specijalizovala oblast razvoja tinejdžera. U godinama između umiljate privrženosti detinjstvu i roditeljima, i samodovoljnosti koje karakteriše odraslo doba, tinejdžeri mogu izazvati popriličnu glavobolju onima koji ih vole.

„Iskušavaju strpljenje članova svojih porodica tako što se više svađaju, manje analiziraju rizike i izgleda da zauzimaju sebičniji stav. To često dovodi do toga da njihove porodice uvode jača i veća ograničenja, kazne, praćenje”, objasnio je Džon Dafi, klinički psiholog koji radi u Čikagu.

„Ali stereotip da su tinejdžerske godine najgore je nepravedan, a ovaj period probanja novih stvari, preuzimanja novih perspektiva i samostalnog otkrivanja pa i posrtanja je ključan za uspešno odrastanje adolescenata”, rekla je Tina Brajson, terapeut u Pasadini, Kalifornija.

prijateljice

pixabay

 

Pravila i poštovanje su i dalje važni, ali ako članovi porodice mogu jasnije da shvate šta se dešava u glavi tinejdžera, mogu pomoći svojoj deci da se efikasnije snađu u telu koje nosi odraslo doba.

„Ako im postavimo visoke standarde ili razgovaramo sa njima kao najboljom verzijom njih samih, imamo tendenciju da to dobijemo od njih”, rekla je Damurova, koja je napisala knjige „Pod pritiskom: Suočavanje sa epidemijom stresa i anksioznosti kod devojčica” i „Vođenje tinejdžerke kroz sedam tranzicija u odraslo doba”.

Razlikovanje od odraslih

Obeležje tog doba je i individualizacija, što znači da oni izrastaju iz jednog člana porodice i, učeći, postaju individue za sebe i članovi šire zajednice. Taj proces često uključuje i samodefinisanje kod tinejdžera, tada žele da postanu drugačiji od ostalih, a naročito da su drugačiji od odraslih.

„Deo razloga zbog kojih se adolescenti odvajaju i udaljavaju od roditelja uglavnom nije zato što ih ne vole, iako možda to nekad i kažu, nego to što pokušavaju da utvrde ko su, i znaju da to što postaju – mora da bude nešto drugačije od mame i tate”, rekao je psiholog Džon Dafi.

Koliko god bilo teško, roditeljima se savetuje da to ne shvataju lično, već da shvate da njihovo dete raste i da se menja, ali i da znaju da im je u tome potrebna roditeljska ljubav i razumevanje.

„Ono što možemo da uradimo je da im uvek dajemo do znanja da smo kao porodica u jednom timu i da će se oni uvek uklopiti u porodicu i biti deo nje”, rekla je dr Hina Talib, specijalista za adolescentnu medicinu i saradnica u Dečjoj bolnici u Montefioreu u Bronksu, Njujork.

Sklonost ka rizikovanju

Istina je i da tinejdžeri imaju sklonosti ka rizičnom ponašanju. „Oni mogu naterati one koji brinu o njima da uzdišu od frustracije ili grizu nokte od straha, ali tinejdžeri moraju da rizikuju”, rekao je Dafi.

„To je važna faza razvoja adolescenata, gde oni uče da razumeju rizike i opasnosti predatora oko sebe, kao i sopstvene sposobnosti i ograničenja, dodala je dr Brajson.

„Oni testiraju sopstvene nivoe kompetencije i izdržljivosti u svetu koji ih okružuje”, rekao je Dafi. Davanje vašim tinejdžerima do znanja da ste tu ako „zagusti”, i pokazivanje da verujete u njihovo donošenje odluka su važni načini da im pomognete da se pripreme da zaista preuzmu te rizike.

Kada zbog vašeg tinejdžera zakasnite na posao jer je ostao u kupatilu dodatnih 30 minuta ili jer je plakao pošto nije dobio nove najskuplje patike, pokušajte da o svom detetu ne razmišljate kao o sebičnom, savetuju psiholozi.

„U tinejdžerskom dobu prvi put počinjemo da imamo jaka osećanja samosvesti, da primećujemo sebe u poređenju sa onima oko nas, i brinemo se da se možda nećemo uklopiti, rekao je Džon Dafi.

„Vaš posao kao odrasle osobe sa puno ljubavi prema detetu, nije da kritikujete ili slomite osećanja vašeg tinejdžera, za koja Vam se čini da su u centru svih zbivanja, već da pokušate da potvrdite ta osećanja, i da ih razumete, rekla je dr Talib.

„Možete podsetiti svog tinejdžera na njegove prednosti i sposobnosti, a sebi treba da priznate da je ovo težak period u njihovom životu. Važno je tretirati tinejdžere kao ljubazne, sposobne ljude, kakvi oni zaista mogu biti, i biti saosećajni kada posustanu, savetuje dr Lisa Damur.

Leave a Reply