Ovogodišnji program donosi tri naslova koja imaju sve predispozicije da vas vrate u uživanje u projekcijama u bioskopskoj sali, a moguće je da ih van festivala ne biste zapazili na repertoaru.

U protekle dve godine nije svima bilo prijatno da posećuju mesta na kojima se nalazi više ljudi, pa su zato ljudi često zaobilazili i bioskope. Sada smo malo opušteniji, i zato preporučujemo najmanje tri razloga da odete na FEST 2022. godine.

Između dva sveta

U filmu “Između dva sveta”  glavnu ulogu igra Žilijet Binoš. Emanuel Karer je poznati francuski scenarista i književnik, nama izrazito poznat po svojoj knjizi o Limonovu. Ovog puta snimio je adaptaciju knjige Floran Oberna u kojoj je ona sabrala svoja iskustva rada privremenih poslova kome se podvrgla kako bi upoznala taj milje.

Karerov film se bavi njenim moralnim dilemama ali i konkretnim iskustvima. Žilijet Binoš igra glavnu junakinju koja napušta lagodan srednjeklasni život spisateljice kako bi ušla u milje žena koje rade te prekarne poslove – pre svega čistačica – sa njima se zbližava, uranja u taj svet i na kraju sasvim postaje deo njega.

Ovaj film je u pogledu izvedbe i strukturalno veoma konvencionalan. Okružio je Žilijet Binoš spojem profesionalnih glumaca i naturščika poteklih iz miljea o kome film govori ali je krajnji utisak da je reč o veoma pitkom i dinamičnom filmu ako imamo u vidu umetničke i socijalno-kritičke ambicije autora.

Jahači pravde

Anders Tomas Jensen je ključni scenarista danskog filma u proteklih tirdeset godina a “Jahači pravde” je njegov do sada najzaokruženiji rediteljski rad.

Reč je o crnohumornom trileru koji kreće od napada na voz u danskom gradu i smrću i ranjavanjem velikog broja ljudi. Ovaj napad privlači pažnju grupe ekscentričnih junaka među kojima su i preživeli – jedan štreber koji se bavi pravljenjem programa za predviđanje budućnosti i ćerka profesionalnog vojnika. Kada policija odbaci programerove teorije o ovom događaju, on se obraća profesionalnom vojniku kog je tragedija lično pogodila i razjarila. Zajedno kreću u istragu a kada nađu osumnjičene i u osvetu.

Anders u ovom filmu kombinuje niz elemenata i polazišta, spaja vudialenovsku komediju sa akcionim trilerom, sve to oplemenivši detaljima iz klasičnih bajki, u uprkos tome što kao celina ima određenih nesavršenosti, nameće se kao veoma zanimljiv neamerički repertoarski film. Paradoksalno, čini se i kao film koji bi u holivudskom rimejku mogao biti unapređen u odnosu na izvornik.

Tomas Anders Jensen je na ekranu okupio najveće zvezde danskog filma kao što su internacionalni star Mads Mikelsen i svuda poznati Nikolaj Li Kas. Film je sasvim sigurno pravljen za izvoz, i verujem da ni srpska publika neće biti ravnodušna prema njemu.

Iz Afrike s ljubavlju

Žan Brus jedna je od tragičnijih figura špijunskog žanra. Prvo, umro je vrlo mlad, ali je ipak dočekao da vidi bioskopski uspeh Džejmsa Bonda iako je Flemingov junak svoje ekranizacije koje su postigle globalni uspeh doživeo nešto posle prvih filmova o njegovom agentu OSS 117 kog možemo smatrati francuskim Bondom. Biznis sa agentom OSS 117 se nastavio posle njegove smrti, supruga a potom i deca nastavili su da pišu romane, međutim sudbina se ponovo poigrala sa njim i ovaj agent doživljava uspeh tek u formi parodije žanra.

Međutim, tu parodiju žanra izveo je Mišel Azanavisijus, jedan od svakako najupečatljivijih francuskih reditelja u protekle dve decenije i možemo reći da su njegovi filmovi svakako doveli tu formu na jedan viši nivo.

Ipak, postavlja se pitanje koliko je etično uzeti ozbiljno pisanog junaka jednog mrtvog pisca i od toga praviti parodiju. Ako je to prihvaćeno u pozorištu, zašto ne bi bilo i na filmu.

Ostaje samo dilema koliko bi Žan Brus bio zadovoljan saznanjem da je njegov junak, koliko god petparački, danas poznat najširoj publici kao karikatura superagenta a u kanonskoj formi ga poznaju samo kultisti koji istražuju tzv. “eurospaj” milje nižerazrednih kopija Bonda, u koju ova dobro organizovana družina inače ubraja i “Moju ludu glavu” Vuka Vuča sa Batom Živojinovićem.

Na FESTu ćemo se uveriti da je novi reditelj Nikolas Bedo dostojno zamenio svog velikog prethodnika i snimio veoma uspeo treći deo. Ko voli agenta OSS 117 ne mora da brine, za razliku od onih koji vole Bonda. Azanavisijus je otišao, ali Iber je ostao u sigurnim rukama.

 

Leave a Reply