Svet je u 92. godini napustilo Žan-Lik Godar, čuveni francuski reditelj i jedan od najpoznatijih i najuticajnijih filmskih stvaralaca svih vremena, javio je francuski list Liberasjon, a prenosi The Guardian.
Francusko-švajcarski reditelj bio je ključna figura u Francuskom novom talasu. To je filmski pokret koji je potpuno promenio svet filma tokom 1950-ih i 1960-ih godina. Poznat je po radikalnom stilu i beskompromisnom stavu. Taj stav je oblikovao njegovu karijeru tokom početaka u vidu filmova sa političkim temama, ali i tokom nešto plodnijeg perioda pred kraj života.
Godar je rođen u Parizu 1930, a odrastao i školu pohađao u Nionu, na obali Ženevskog jezera. Kada se vratio u Pariz po završetku škole, postao je deo svojevrsne intelektualne elite povezane sa svetom filma. Tamo je upoznao mnoge važne figure onoga što će postati novi talas. Svoj ulaz u taj svet započeo je pisanjem tekstova za filmske magazine.
Nastavio je rad kroz kratke filmove. Ulaz u svet dugometražnih filmova dobio zahvaljujući jednoj napuštenoj ideji svog prijatelja Fransoa Trifoa. Ideja je uključivala sitnog kriminalca i njegovu devojku, Trifo je odustao od toga, ali je Godar mislio da to može da bude odličan film. Zato je i tražio je dozvolu da iskoristi ideju.
Trifo je u međuvremenu ostvario veliki uspeh ostvarenjem „The 400 Blows“, a Godar je njegovu ideju pretvorio u čuveni „Breathless“. Nastavio je sa ključnim ostvarenjima u narednoj deceniji. Tako su usledili „Le Petit Soldat, „A Woman Is a Woman“, „Contempt“, „Alphaville“, „Pierrot le Fou“…
Iza kulisa dešavale su se ljubavne turbulencije, pa je tako prvo upoznao Anu Karinu, koju je oženio i sa kojom je sarađivao na nekoliko filmova, potom su se razveli posle četiri godine braka. Usledila je filmska saradnja sa rediteljkom An-Mari Mjevil, a potom i brak koji je trajao dvanaest godina.
Posle razvoda, i na filmskom planu je usledilo primirje, pa je njegova oštrica postala malo manje upečatljiva tokom 1970-ih. Neki izdvajaju film „King Lear“ iz 1987. kao jedini upečatljiv sve do 2001. godine i ostvarenja „In Praise of Love“, koji se smatra povratkom na stare staze slave. Dobio je počasnog Oskara 2010. godine, a natpis na njemu je: „Za strast. Za sukobljavanje. Za novu vrstu filma“.
